Istorija dvorca Šlos
Dvorac Šlos je sagrađen 1767. godine prema projektu arhitekte Florjana Madačonija i predstavlja najstariji i najznačajniji kulturno-istorijski objekat na teritoriji opštine Stara Pazova. Sagrađen je za potrebe oficirskih porodica vojne granice kao „Upravna zgrada u Golubincima“, kako piše u samom projektu.
Prate ga priče o prokletstvima, neverstvima i kaznama. Ima značajnu arhitektonsku i istorijsku vrednost jer je u njemu boravio Karađorđe Petrović i kompozitor Ludvig Van Betoven. Zgrada dvorca Šlos u Golubincima nalazi se pod zaštitom države i predstavlja kulturno dobro od velikog značaja.
Ukleti dvorac
Ovaj dvorac je pun tajni, misterija, a neki ga nazivaju i ukletim zamkom. U trenutku kada se u njemu čuje ječanje, u Golubincima se pale sveće i stavljaju u okvir prozora da bi se kako kažu „posvetili jauci mučenika“.
Ovaj zamak je tokom dva veka svoga postojanja, nakon smrti prvog vlastelina ponajčešće služio kao mučionica. Poslednji mučenici su urezali svoja priznanja u zidove zamka, krajem Drugog svetskog rata. Onda nije ni čudo što Šlos prate priče o prokletstvima, neverstvima i kaznama.
Prvi vlasnik zamka se jedne noći, nakon dugog puta, iznenada vratio i našao svoju mladu suprugu u zagrljaju sluge. Slugu je odmah posekao, a nju je potpuno nagu vezao za severni stub zamka, rekavši joj da će tu ostati, sve dok je pauci paučinom ne premreže. Nakon nedelju dana, žena je od studeni, žeđi i gladi umrla, a da joj paučina nije došla ni do brade. Ti nevernicini jauci i preklinjanja za bržom smrću bili su prvi zvuci koje je paučina unedrila u sebe.
U narednih dve stotine godina su se krici drugih mučenika pripajali ovom prvom. Prvi vlasnik zamka je nakon neverstva i smrti svoje žene, prestao da jede i pije. Sedeo je sam za sofrom i molio za oproštaj. Spahija je bio snažan čovek, nije umro brzo kao njegova žena, te su njegovi poslednji dani stigli da se umotaju u paučinu. U Golubincima kažu da pauk dovodi drage goste i nosi dobru vest. Nikako ga ne smeš ubiti, jer ako ga ubiješ, prvo što ćeš čuti biće vrisak, i ako se hitro okreneš na suprotnom zidu od onoga na kome je spljošten pauk, videćeš senku nage, mlade žene. Smrt pauka će ti u narednim godinama doneti nesreću i muk za sofrom, ljudi će te pamtiti jedino po zlu..
Stariji meštani govore da se svakih deset godina u nekim vetrovitim i sipljivim jesenjim noćima, pojavljuje čovek obučen u pohabano plemićko odelo i dugo se moli nad razrušenim zamkom. Ne zna se ko je, ni od koga traži oproštaj. Jedino što se za sigurno zna, to je, da nije sveštenik i da ne pripada ni jednoj pozorišnoj putujućoj trupi. Lice nikada nisu uspeli da mu raspoznaju…
Dvorac se otvara za grupne posete ili turističke agencije.
Poseta se najavljuje TOO Stara Pazova, na tel. 022/310-140, 064/802-1442.
Izvor: TOO Stara Pazova